ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА

1. Поздрав. Захвалност Богу за утјеху у невољама. Христос је Божије Амин и наше утврђење.

(Зач. 167).
1. Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, и брат Тимотеј Цркви Божијој која је у Коринту, са свима светима који су у читавој Ахаји:
2. Благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утјехе,
4. Који нас тјеши у свакој невољи нашој да бисмо ми могли тјешити оне који су у свакој невољи утјехом којом нас саме тјеши Бог;
5. Да као што су страдања Христова обилна у нама тако је кроз Христа обилна и утјеха наша.
6. Ако ли се мучимо за вашу је утјеху и спасење које се постиже подношењем оних истих страдања која и ми трпимо; ако ли се утјешавамо, за вашу је утјеху и спасење;
7. И надање је наше поуздано за вас, знајући да као што сте заједничари страдања тако сте и утјехе.
(Зач. 168).
8. Јер нећемо, браћо, да не знате о невољи нашој која нам се догоди у Азији, да сувише бијасмо оптерећени, преко моћи, тако да смо били у недоумици и за живот;
9. Чак сами у себи осуду на смрт доживјесмо, да се не бисмо уздали у себе него у Бога који подиже мртве,
10. Који нас је од толике смрти избавио, и избавља, у кога се надамо да ће нас и опет избавити,
11. Уз помоћ и ваше молитве за нас, да од многих лица буде узнета за нас изобилна благодарност Богу због нашег благодатног дара.
(Зач. 169).
12. Јер је ово наша хвала. свједочанство савјести наше, да у простоти и искрености Божијој, не по мудрости тјелесној, него по благодати Божијој живјесмо у свијету, а особито према вама.
13. Јер вам друго не пишемо него што читате и што разумијете, а надам се да ћете и до краја разумјети,
14. Као што нас унеколико и разумјесте, да смо ми ваша хвала, као и ви наша, у дан Господа Исуса.
15. И у овом поуздању хтједох доћи прво вама, да другу благодат имате;
16. И послије вас да одем у Македонију, и опет из Македоније да дођем вама, и ви да ме отпратите у Јудеју.
17. Желећи, дакле, ово зар лакомислено поступих? Или ово што се одлучујем. по тијелу се одлучујем, да буде код мене и да да, и не не?
18. Али је Бог вјеран, да ријеч наша вама не постаде да и не.
19. Јер Син Божији Исус Христос. којега ми вама проповиједасмо, ја и Силуан и Тимотеј, не постаде да и не, него у Њему постаде да.
20. Јер колико је обећања Божијих. у Њему су да, и у Њему су амин, Богу на славу кроз нас.
21. А Бог је онај који нас утврђује с вама у Христу, и који нас помаза,
(Зач. 170).
22. Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23. А ја призивам Бога за свједока на своју душу, да штедећи вас не дођох више у Коринт.
24. Не као да господаримо над вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите чврсто.

2. Препорука да се прими грјешник који се каје. Миомир и чистота апостолове проповједи.

1. А ово одлучих у себи да вам опет не дођем у жалости.
2. Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим?
3. И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.
(Зач. 171).
4. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама.
5. Ако ли је ко ожалостио, није ожалостио мене, него дјелимично – да не претјерам – све вас.
6. Таквоме је довољно ово карање од многих;
7. Тако да је, напротив, боље да опраштате и тјешите, како тај не би био савладан од превелике жалости.
8. Зато вас молим, потврдите љубав према њему.
9. Јер вам зато и писах, да бих познао опробаност вашу, јесте ли у свему послушни.
10. А коме што опростите, опраштам и ја; јер и ја ако сам што коме опростио, опростио сам вас ради пред лицем Исуса Христа,
11. Да нас обманом не савлада сатана, јер нам његове намјере нису непознате.
12. А кад дођох у Троаду ради јеванђеља Христовог, и пошто ми се отворише врата у Господу,
13. Не имадох мира у духу својему не нашавши Тита брата својега, него опростивши се с њима, изиђох у Македонију.
(Зач. 172).
14. А хвала Богу који нам свагда даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на свакоме мјесту;
15. Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:
16. Једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово ко је способан?
17. Јер ми нисмо као они многи који тргују ријечју Божијом, него из искрености, као од Бога, пред Богом, у Христу говоримо.

3. Служба Новог Завјета је служба Духа и живота. Господ Дух Свети је слобода и слава наша.

1. Почињемо ли опет себе препоручивати? Или су нам потребне као некима препоручне посланице за вас или препоруке од вас?
2. Ви сте наша посланица написана у срцима нашим коју знају и читају сви људи,
3. Показујући се да сте посланица Христова, кроз наше служење написана, не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на тјелесним таблицама срца.
(Зач. 173).
4. А такво поуздање имамо у Бога кроз Христа,
5. Не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога,
6. Који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завјета, не слова него Духа: јер слово убија, а Дух оживљује.
7. Ако ли служба смрти изрезана на камену словима бјеше у слави, тако да и синови Израиљеви не могоше гледати у лице Мојсејево од славе лица његова која пролази,
8. Како ли неће служба Духа бити много више у слави?
9. Јер кад је служба осуде слава, много већма изобилује у слави служба праведности.
10. Јер се и не прослави оно што је прослављено том приликом због ове превелике славе.
11. Јер кад је славно оно што престаје, много ће више бити у слави ово што остаје.
(Зач. 174).
12. Имајући, дакле, такву наду са великом смјелошћу се понашамо,
13. А не као што Мојсеј меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
14. Но заслијепише помисли њихове; јер до данашњег дана то исто покривало у читању Старога Завјета остаје неоткривено, јер се оно у Христу укида;
15. Него до данас, кад се чита Мојсеј, стоји покривало на срцу њиховом;
16. А када би се обратили ка Господу. укинуло би се покривало.
17. А Дух (Свети) је Господ; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода.
18. Сви ми пак који откривеним лицем одражавамо славу Господњу, преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа.

4. Апостол не проповиједа себе, него Христа; у невољама се пројављује сила и слава Божија.

(Зач. 175).
1. Зато имајући ово служење, као што бисмо помиловани, не малаксавамо,
2. Него се одрекосмо тајних срамотних дјела, не ходећи у лукавству, нити изврћући ријеч Божију, него јављањем истине препоручујемо себе свакој савјести људској пред Богом.
3. Ако ли је и покривено јеванђеље наше, покривено је онима који пропадају;
4. У њима бог овога свијета ослијепи разум невјерника. да им не засвијетли свјетлост јеванђеља славе Христа, који је икона Бога невидљивога.
5. Јер не проповиједамо себе, него Христа Исуса, Господа. а себе као слуге ваше Исуса ради.
(Зач. 176).
6. Јер Бог који рече да из таме засија свјетлост, Он засија у срцима нашим ради просвјетљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7. А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас.
8. Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани. али не очајни;
9. Прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени;
10. Свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.
11. Јер ми живи стално се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави у смртноме тијелу нашем.
12. Тако да смрт дјејствује у нама, а живот у вама.
(Зач. 177).
13. Имајући пак исти дух вјере као што је написано: Вјеровах, зато говорих: и ми вјерујемо, зато и говоримо.
14. Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда се поставити с вама.
15. Јер је све вас ради, да благодат умножена кроз многе преизобилује благодарењем на славу Божију.
16. Због тога ми не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човјек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан.
17. Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе,
18. Нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вјечно.

5. Чежња за вјечном кућом на небесима. Нова твар у Христу и помирење са Богом.

(Зач. 178).
1. Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, тјелесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима.
2. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан,
3. Тако да се и обучени, не нађемо наги.
4. Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се свучемо, него да се још обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно.
5. А онај који нас је баш за ово и саздао, јесте Бог, који нам је и дао залог Духа.
6. Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у тијелу, удаљени смо од Господа;
7. Јер вјером ходимо а не гледањем;
8. И постајемо смјели и више волимо отићи из тијела и настанити се код Господа.
9. Зато се и радо трудимо, било да боравимо овдје, било да одлазимо, да будемо Њему угодни.
(Зач. 179).
10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у тијелу учини, било добро или зло.
11. Знајући, дакле, страх Господњи увјеравамо људе, а Богу смо познати, а надам се да смо познати и вашим савјестима.
12. Јер не препоручујемо опет себе вама него вам дајемо повод да се са нама поносите, да бисте имали што одговорити онима који се хвале оним што је на лицу а не што је на срцу.
13. Јер, ако смо ван себе, Богу смо; ако смо присебни, вама смо.
14. Јер нас љубав Христова обузима па овако мислимо: да ако један за све умрије, то сви умријеше.
(Зач. 180).
15. И Он за све умрије, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умрије, и васкрсе.
16. Зато ми од сада никога не знамо по тијелу; а ако и познасмо Христа по тијелу, но сада га више не познајемо.
17. Стога, ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде.
18. А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и који нам даде службу помирења,
19. Јер Бог бјеше у Христу који помири свијет са собом. не урачунавши им гријехе њихове, и метнувши у нас ријеч помирења.
20. Умјесто Христа, дакле, молимо, као да Бог позива кроз нас: Молимо у име Христово – помирите се са Богом.
21. Јер Њега, који није знао гријеха, учини гријехом нас ради, да ми постанемо правда Божија у Њему.

6. Подвизи Павлове апостолске службе. Нема заједнице између правде и безакоња.

(Зач. 181).
1. А сарађујући с Њим, молимо вас да не примите узалуд благодат Божију;
2. Јер говори: У вријеме погодно послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је најпогодније вријеме, ево сад је дан спасења!
3. Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди,
4. Него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјескобама;
5. У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдјењима, у постовима,
6. У чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемјерној,
7. У ријечи истине, у сили Божијој, са оружјем праведности десним и лијевим,
8. У слави и срамоти, у грдњи и похвали, као варалице и истинити,
9. Као незнани и познати, као они који умиру а ево живимо, као кажњавани али не убијани,
10. Као жалошћени а увијек радосни, као сиромашни а многе богатећи, као они који ништа немају а све посједују.
(Зач. 182).
11. Уста наша отворише се према вама, Коринћани, срце наше постаде широко.
12. Вама није тијесно у нама, него вам је тијесно у срцима вашим;
13. А за исто уздарје од вас, као дјеци говорим, будите широка срца и ви.
14. Не упрежите се у исти јарам с невјерницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост с тамом?
15. А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав дио има вјерни с невјерником?
16. И какво је слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
17. Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и ја ћу вас примити,
18. И бићу вам отац. и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.

7. Павлова и хришћанска радост од жалости по Богу. Апостол Тит дошао.

(Зач. 183).
1. Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа, творећи светињу у страху Божијему.
2. Примите нас; никога не увриједисмо, никога не оштетисмо, никога не оглобисмо.
3. Не говорим ради осуде, јер сам раније рекао да сте у срцима нашим. да би заједно умрли и заједно живјели.
4. Много се уздам у вас, много се поносим вама, препун сам утјехе, изобилујем радошћу поред свију невоља наших.
5. Јер и када дођосмо у Македонију, никаква покоја није имало тијело наше, него у свему бијасмо у невољи: споља борбе, изнутра страховања.
6. Али Бог, који тјеши понижене, утјеши нас доласком Титовим;
7. А не само доласком његовим, него и утјехом којом се он утјеши због вас, казујући нам вашу чежњу, ваше јадиковање, ваше ревновање за мене. тако да се још више обрадовах.
8. Јер ако вас и ожалостих посланицом, не кајем се, ако се и кајах; јер видим да она посланица, ако и за мало, ожалости вас.
9. Сада се радујем, не што се ожалостисте, него што се ожалостисте на покајање; јер се ожалостисте по Богу, да ни у чему не будете оштећени од нас.
(Зач. 184).
10. Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога свијета доноси смрт.
11. Јер гле, баш то што се ви по Богу ожалостисте, какву брижљивост створи у вама. па правдање, па незадовољство, па страх, па жељу, па ревност, па кажњавање! У свему показасте себе чистим у овој ствари.
12. Ако вам. дакле, и писах, то не због онога који је скривио, нити због онога коме је криво учињено, него да се покаже старање ваше међу вама које имате за нас пред Богом.
13. Зато се утјешисмо. А уз нашу утјеху још се више обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.
14. Јер ако сам му се нешто за вас похвалио, нисам се постидио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша пред Титом би истинита.
15. И срце је његово још пуније љубави према вама кад се сјети послушности свију вас како га са страхом и трепетом примисте.
16. Радујем се, што се у свему смијем ослонити на вас.

8. О милостињи за сиромашне хришћане у Јерусалиму. Апостол Тит долази у Коринт.

(Зач. 185).
1. Извјештавамо вас пак, браћо, о благодати Божијој која је дата у Црквама Македоније,
2. Да је у многоме кушању кроз невоље обиље радости њихове, и пуко сиромаштво њихово, изобиловало у богатству простодушности њихове;
3. Свједочим да по могућству и преко могућства добровољно даваху,
4. Са многим усрђем молећи нас да прихватимо милост и заједницу у служењу светима,
5. И не само колико се надасмо, него они себе најприје предадоше Господу и нама по вољи Божијој,
6. Тако да ми умолисмо Тита, да као што је прије почео, онако и доврши код вас и ову милостињу.
(Зач. 186).
7. Него као што у свему изобилујете: у вјери, и у ријечи, и у знању. и у сваком старању и у љубави вашој према нама. да изобилујете и у овој милостињи.
8. Не говорим ово као заповијест, него да кроз ревност других провјерим искреност љубави ваше.
9. Јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа, да богат будући, вас ради осиромаши, да се ви његовим сиромаштвом обогатите.
10. И савјет дајем у овоме. јер ово користи вама, који почесте не само да чините, него и да желите то још од лањске године.
11. А сада довршите то и на дјелу, да као што бјеше добра воља да желите, тако да учините од онога што имате.
12. Јер ако има ко добру вољу, мио је по ономе што има, а не по ономе што нема.
13. Јер не да другима буде олакшање, а вама невоља, него подједнако,
14. У садашње вријеме ваш сувишак да буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак: да буде једнакост.
15. Као што је написано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.
(Зач. 187).
16. А хвала Богу. који је дао такво старање за вас у срце Титово,
17. Да прими молбу, па будући врло ревностан, да оде к вама драговољно.
18. А посласмо с њим и брата кога хвале по свима Црквама због проповиједања јеванђеља.
19. И не само то. него је и одређен од Цркава да иде с нама на ово доброчинство коме ми служимо у славу самога Господа и по нашој жељи;
20. Чувајући се тога да нас ко не покуди за наше руковање оволиким обиљем прилога,
21. Јер се старамо за добро не само пред Господом него и пред људима.
22. А посласмо с њима и брата својега, којега много пута познасмо у многим стварима да је ревностан, а сад још много ревноснији, због великог уздања у вас.
23. Што се тиче Тита. он је мој друг и сарадник међу вама, а браћа наша, они су посланици Цркава, слава Христова.
24. Покажите им, дакле, пред лицем Цркава, сведочанство ваше љубави и наше похвале за вас.

9. Наставак: о служби доброчинства светима.

1. Јер за такво служење светима излишно ми је да вам пишем;
2. Јер знам вашу добру вољу, због које се поносим вама пред Македонцима, пошто се Ахаја припреми још од лани, а ваша ревност подстаче многе.
3. А браћу послах да наша хвала због вас у овој ствари не буде узалудна, него да будете припремљени, као што говорих,
4. Да се, ако дођу са мном Македонци и нађу вас неприпремљене, не постидимо ми, да не кажемо ви, због ове хвале.
5. Тако нађох, да је потребно умолити браћу, да прије оду к вама и да припреме раније обећани ваш благослов, да он буде готов као благослов, а не као шкртост.
(Зач. 188).
6. А ово велим: Ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благословима сије, са благословима ће и жњети.
7. Сваки како одлучи у срцу, не са жалошћу или принудно; јер Бог љуби онога који драговољно даје.
8. А Бог је кадар да вас обогати сваком благодаћу, да у свему свагда имајући довољно свега, изобилујете у сваком добром дјелу.
9. Као што је написано: Просу, даде сиромасима; правда Његова остаје до вијека.
10. А Онај који даје сјеме сијачу и хљеб за јело, даће и умножиће сјеме ваше, и даће да узрасту плодови праведности ваше;
11. Богатећи се у свему за сваку простодушност која кроз нас приноси захвалност Богу;
(Зач. 189).
12. Јер вршење ове службе не попуњава само недостатке светих, него и побуђује многе на обилно захваљивање Богу.
13. Кроз искуство ове службе они хвале Бога због ваше покорности исповиједању јеванђеља Христова и због простодушности у заједничарењу с њима и са свима,
14. И у молитвама својим за вас они чезну за вама због преизобилне благодати Божије на вама.
15. А хвала Богу на његовом неисказаном дару.

10. Павлова одбрана пред непријатељима и похвала у Јеванђељу.

1. А сам ја, Павле, молим вас ради кротости и благости Христове. ја који сам понизан када сам код вас, а одважан према вама када сам одсутан;
2. Молим пак, кад будем код вас, да ми не буде потребе да будем онако слободан као што мислим да смијем против неких који мисле за нас да по тијелу живимо.
3. Јер живећи у тијелу, не војујемо по тијелу;
4. Јер оружје нашега војевања није тјелесно него силно Богом за рушење утврђења, обарајући помисли
5. И сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу,
6. Те смо готови казнити сваку непослушност када се испуни ваша послушност.
(Зач. 190).
7. Ви гледате по спољашности. Ако је ко увјерен у себе да је Христов, нека опет помисли у себи да, као што је он Христов, тако смо и ми Христови.
8. Јер ако бих се нешто више похвалио влашћу нашом коју нам даде Господ за назидавање, а не за кварење ваше, нећу се постидјети,
9. Да се не покажем као да вас плашим посланицама.
10. Јер су му посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом присутан слаб је, и ријеч му је ништавна.
11. Нека такав помисли ово: какви смо ријечју у посланицама када смо одсутни, такви смо и дјелом кад смо присутни.
12. Јер не смијемо себе убрајати или сравњивати са некима који сами себе хвале: али они кад сами себе собом мјере, и сами себе са собом пореде, неразумни су.
13. А ми се нећемо хвалити преко мјере, него по мери правила чију нам мјеру Бог додијели, да достигнемо и до вас.
14. Јер се ми не простиремо преко мјере, као да не досежемо до вас, него и до вас достигосмо с јеванђељем Христовим;
15. Не хвалимо се преко мјере у туђим трудовима, али имамо наду да ћемо се, кад узрасте вјера ваша, с вама величати по правилу нашему изобилно.
16. Да и у даљим крајевима од вас проповиједамо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђему правилу урађено.
17. А који се хвали, Господом нека се хвали!
18. Јер није ваљан онај који се сам хвали, него којега Господ хвали.

11. Павлова проповијед Јеванђеља и страдања у апостолству.

(Зач. 191).
1. О, да бисте мало потрпјели безумље моје! Но и трпите ме.
2. Јер ревнујем за вас Божијом ревношћу, јер вас обручих мужу јединоме, да дјевојку чисту приведем Христу.
3. Али се бојим да као што Еву превари змија лукавством својим, да се тако и мисли ваше не одврате од простодушности која је у Христу.
4. Јер ако неко дође и проповиједа другога Исуса, којега ми не проповиједасмо, или други дух примате који не примисте, или друго јеванђеље које не добисте – ви то добро подносите!
(Зач. 192).
5. А ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6. Јер ако сам и невјешт у ријечи. али нисам у знању. него се у свему показасмо вама и свима.
7. Или гријех учиних што понизих себе да се ви узвисите. што вам бесплатно проповиједах Божије јеванђеље?
8. Од других Цркава отех, узевши плату за служење вама, па дошавши к вама и будући у оскудици, не досадих никоме;
9. Јер моју оскудицу попунише браћа што дођоше из Македоније; и у свему чувах себе и чуваћу да не будем вама на терету.
10. Као што је истина Христова у мени, тако се хвала ова неће узети од мене у предјелима Ахаје.
11. Зашто? Зато ли што вас не љубим? Бог зна! А што чиним и чинићу,
12. Да уклоним повод онима који траже повода, да би се у ономе чим се хвале, нашли као и ми.
13. Јер су такви лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови.
14. И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела свјетлости.
15. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по дјелима њиховим.
16. Опет велим, нека ме нико не сматра безумним; уосталом, и као безумног примите ме. да се и ја нешто мало похвалим.
17. А што говорим, не говорим по Господу, него као у безумљу, хвалећи се на овакав начин.
18. Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да се хвалим.
19. Јер радо подносите безумне, пошто сте мудри;
20. Јер подносите ако вас неко поробљује, ако вас неко ждере, ако вам одузима, ако се надима. ако вас по образу бије.
21. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни. Но на шта се ко осмјељује, по безумљу говорим, и ја се осмјељујем.
(Зач. 193).
22. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли сјеме Авраамово? И ја сам.
23. Јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднио, више пута био у тамници, често у смртној опасности;
24. Од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац,
25. Три пута сам био шибан, једном каменован. три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини;
26. Често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи. у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом;
27. У труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи;
28. Поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све Цркве.
29. Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава. а ја да не горим.
30. Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити.
(Зач. 194).
31. Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен ва вијек, зна да не лажем.
32. У Дамаску намјесник цара Арете чуваше град Дамаск желећи да ме ухвати,
33. И спустише ме кроз прозор у котарици преко зида те избјегох из његових руку.

12. Апостолова виђења и откривења Господња. Његова страдања и љубав према Коринћанима.

1. Не користи ми да се хвалим, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.
2. Знам човјека у Христу који прије четрнаест година – да ли у тијелу, не знам, да ли изван тијела, не знам, Бог зна – би однесен до трећега неба.
3. И знам да тај човјек – да ли у тијелу, да ли изван тијела, не знам, Бог зна –
4. Би однесен у рај и чу неисказане ријечи које човјеку није допуштено говорити.
5. Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим ако немоћима својим.
6. Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у мени, или чује од мене.
7. И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тијело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим.
8. За њега трипут Господа молих, да одступи од мене;
9. И рече ми: Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена. Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова.
(Зач. 195).
10. Зато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тјескобама за Христа; јер када сам слаб онда сам силан.
11. Постадох безуман хвалећи се! Ви ме натјерасте. Јер је требало да ме ви хвалите, пошто ни у чему нисам мањи од превеликих апостола иако сам ништа.
12. Јер знаци апостола учињени су међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.
13. Јер шта је то у чему сте мањи од осталих Цркава, осим што вам ја сам не досадих? Опростите ми ову неправду.
14. Ево готов сам по трећи пут да вам дођем, и нећу вам досадити: јер не тражим ваше него вас. Јер нису дјеца дужна тећи имање родитељима него родитељи дјеци.
15. А ја ћу врло радо трошити и истрошићу се потпуно за душе ваше, иако вас ја одвише љубим, а ви ме мање љубите.
16. Али нека буде, ја вам не бих на терету, него будући лукав, добих вас пријеваром.
17. Еда ли вас што закидох преко некога од оних које сам слао к вама?
18. Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Зар не ходисмо истим духом? Зар не истим стопама?
19. Мислите ли опет да се бранимо пред вама? Пред Богом у Христу говоримо; а све је, љубљени, за ваше изграђивање.
(Зач. 196).
20. Јер се бојим да вас. кад дођем. нећу наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каквог ме нећете; да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, нереди;
21. Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој код вас, те не заплачем за многима који су прије гријешили и нису се покајали за нечистоту и блуд и разврат што починише.

13. Опомена на самопровјеравање пред Христом. Завршни поздрав и благослов.

1. Ово трећи пут долазим к вама; на устима два или три свједока утврђује се свака ријеч.
2. Напријед казах и унапријед говорим, када сам био код вас други пут, и сад кад нисам код вас, пишем онима који су прије сагријешили и свима осталима, да ако дођем опет, нећу штедјети,
(Зач. 197).
3. Јер тражите да искушате Христа који у мени говори, који за вас није слаб, него је силан међу вама.
4. Јер ако и распет би по слабости, али живи по сили Божијој; јер смо и ми слаби у Њему, али ћемо живјети с Њим силом Божијом за вас.
5. Сами себе испитујте, јесте ли у вјери. сами себе испробајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Сем ако у нечему нисте ваљани.
6. А надам се да ћете познати да ми нисмо неваљани.
7. А молимо се Богу да ви не чините никаква зла. не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо.
8. Јер ништа не можемо против истине, него за истину.
9. Јер се радујемо када смо ми слаби, а ви јаки; за то се и молимо Богу, за ваше савршенство.
10. Због тога, одсутан вам пишем ово, да када будем присутан не поступим строго, по власти коју ми је дао Господ за изграђивање а не за рушење.
11. Најзад, браћо, радујте се, усавршавајте се, утјешавајте се, исто мислите, мир имајте, и Бог љубави и мира биће с вама.
12. Поздравите један другога светим цјеливом. Поздрављају вас сви свети.
13. Благодат Господа Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа са свима вама. Амин.